Вести

Локалне самоуправе о социјалном задругарству

Данас је реализована фокус група о социјалном задругарству са представницима две, у много чему различите општине Ражањ и Градске општине Црвени Крст (Град Ниш). Оно што их чини сличним је решавање проблема у областима запошљавања и раста прихода угрожених категорија становништва, пионирским подухватом на формирању социјалних задруга.

Рурална општина Ражањ има 9.150 становника и припада ИВ категорији развијености (сиромашна општина). Један од главних ресурса је пољопривреда, један од главних изазова су ниски приходи из пољопривреде, који остварују жене из бројних малих села широм општине. Могућност за повећање прихода, општина види у удруживању, едукацији, заједничкој контролисаној производњи, преради и пласману производа већег степена прераде. Општина Ражањ је изабрала модел женске социјалне задруге, која ће своју економску одрживост тражити у производњи и продаји прехрамбених и традиционалних производа. Као законски гарант, социјална задруга ће заузврат, вишак остварене вредности на тржишту пласирати женама кооперанткињама и улагати у програме њиховог даљег оснаживања. „Ми женску социјалну задругу у будућности видимо као стратешког партнера. Са тим у вези желимо да укључимо жене у заштиту локалног нематерјалног наслеђа на производњи традиционалних земљаних посуда за печење хлеба – Сача. Овај производ ће у различитим величинама бити пласиран преко женске задруге. Тренутно улажемо у обуке жена, размишљамо о амбалажи и радимо на обезбеђивању простора за рад“ истакла је Милена Јанковић из општине Ражањ.

Градска општина Црвени Крст са 32.300 становника, по развијености припада И категорији (развијене општине). У три градска насеља која припрадају овој општини, налази се неколико индустријских зона, аеродром, Универзитет и више факултета. Роми чине 7% укупног становништва општине, живе у комунално неуређеним насељима, углавном без квалификација и сталног запослења. Општина Црвени Крст је покренула формирање ромске социјалне задруге, тренутно реализује обуке, набавку опреме потребне за увођење комуналног реда, одржавање зелених површина и гробаља. „Људи су наш највећи ресурс“ истакао је начелник општинске управе Љубисав Пантић. „Због тога размишљамо да се будућа задруга укључи у ангажовање сезонских радника у пољопривреди у складу са новим Законом о сезонском ангажовању. Ово може значајно да повећа приходе наших Рома, уз поштовање свих права из радног односа, али и да олакша опстанак околних неразвијених општина које су претежно пољопривредне“.

Када је у питању амбијент за развој социјалног задругарства, представници општина пионира у социјалном задругарству, сматрају да се пуно тога може урадити и на локалном нивоу. Пре свега укључивањем задруга а нарочито оних које су социјално одговорне, у процесе планирања и израде локалних стратешких докумената, али и на реализацији локалних мера социјалног и развојног карактера.

Фокус група представља део истраживања у оквиру пројекта Трансформацијски потенцијал и ефекти четворогодишње примене члана 11. Закона о задругама Републике Србије на развој социјалног предузетништва у Србији, овај пројекат реализује се у оквиру програма „Активни грађани – боље друштво заговарањем ка сарадњи и демократском развоју Србије“, који реализује БОШ уз подршку америчког народа путем Америчке агенције за међународниразвој (УСАИД).

Извор

Поделите:

Similar Posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *