Вести

ЗАДРУГА КАО ОСНОВА ЕКОНОМСКОГ ОСНАЖИВАЊА ЖЕНА НА СЕЛУ

Велики број жена са територије Ражња вишеструко је маргинализован у погледу могућности запошљавања, јер су бројним обавезама везане за домаћинство и породицу. За покретање сопственог бизниса углавном немају одговарајуће образовање и знање. Међутим, уз малу подршку заједнице, оне су показале спремност да се посвете пољопривредној производњи, изради сувенира, као и промоцији црепуљарства како би од заборава сачувале јединствену технику израде црепуље, карактеристичну за ражањски крај.

Ана Н. једна је од 22 жене чланице женске пољопривредно социјалне задруге „Ражањке“. Ана долази из Старог Брачина, села удаљеног 10 км од варошице Ражањ. Има 35 година, удата је и има ћерку. Завршила је гимназију, а студије је напустила због удаје. Попут великог броја жена из руралних подручја, Ана живи у оквиру породичног газдинства које броји више чланова различитих генерација. Због пандемије коронавируса остала је без посла у фирми за прераду дрвета и суочила се са великим егзистенцијалним проблемом. Ана је врло талентована особа, бави се израдом сувенира од дрвета које осликава методом пирографије, израђује сувенире техником хладног порцелана и активна је у оквиру породичног пољопривредног газдинства које се бави гајењем воћа, поврћа и производњом козјег сира. Због недостатка финансијских средстава, Анина породица није у могућности да сама опреми своје газдинство за озбиљнију прераду воћа и поврћа или производњу сира за тржиште. Углавном, све своје производе продају на локалу, које је врло ограничено и мало тржиште, по значајно нижим ценама.

Услед нових правних прописа везаних за продају прехрамбених производа са кућног прага, Ана нема могућност да прерађује своје сировине у готове производе (џем, слатко, туршија) и понуди их радњама. Нова законска регулатива Ани онемогућава да оствари веће приходе (трошкови усклађивања објеката на газдинству у складу са прописима велики су за жену без сталних прихода) као и сезоничност пољопривредних производа. Ово је и Анин главни мотив за улазак у задругу – могућност пласмана својеручно направљених сувенира и осталих пољопривредних производа путем сигурног канала за продају, прераду сировина у погонима који су у складу са захтевима безбедности хране и несметаног изласка на шире тржиште са декларисаним производима. Ана је такође једна од неколико задругарки која је заинтересована да научи технику израде црепуље, будући да поседује таленат за ручну израду различитих предмета.

Формирањем иновативне женске пољопривредно-социјалне задруге, као организационог модела запошљавања жена, повећава се привредна активност у Ражњу и побољшава се пословна клима у корист локалних произвођача пољопривредних производа (олакшан пласман, прерада сировина у контролисаним условима без опасности од контаминације производа чиме се смањују трошкови прераде и повећавају приходи домаћинстава).

Спровођењем теоријских и практичних радионица повећан је степен знања и вештина 22 жене за управљање и рад у новом организационом облику. Полазнице су прошле низ радионица након којих су потпуно оспособљене да уђу у задругу као оснивачице (менаџмент Задруге), кооперанткиње или да се сезонски ангажују на пословима у задрузи. Жене су се оспособљавале да самостално воде задругу, да буду упознате са корацима како би се добио финални декларисан производ који је прилагођен за пласман на тржиште, као и да промовишу и пласирају производ на тржиште.

„Код нас су жене прилично угрожене, иако се на њиховом оснаживању ради много у нашој општини кроз разне пројекте“, каже Ана, која задругу види као прилику за себе и своју породицу првенствено у домену остваривања прихода, што је и заједнички мотив свих жена укључених у задругу. „Добиле смо прилику да кроз задругу, радионице и кооперантске уговоре дођемо до знања, вештина, самопоуздања, независности и прихода. Будући да задруга још увек не поседује опрему за прераду пољопривредних сировина, где бих могла да као кооперанткиња прерадим своје воће и поврће у готове производе, највише сам заинтересована за пласман својих ручно направљених сувенира и имам жељу да научим да израђујем црепуље (врста глинене посуде)“, сазнајемо у разговору са Аном њене даље послове планове.

Ана је посебно захвална Милени Јанковић из Туристичке организације Ражањ и Ренати Бајкић, координаторки пројекта, као и мајстору Воји. „Он се свом снагам трудио да нам пренесе своју тајну израде црепуља и истински се трудио да нас научи свему што зна. Зато бих предложила да се цео процес детаљно забележи камером као заоставштина будућим генерацијама, али и као подсетник, упутство за нас који тиме желимо да се бавимо. Могу вам рећи да су све полазнице успешно прошле радионицу. Енергија међу нама је била дивна, жене су биле ведре, вредне и жељне да науче. Све смо виделе шансу у изради црепуља као новом запослењу“, каже Ана.

Наша саговорница нам објашњава да је поступак израде црепуља тежак, дуг и комплексан. „Иако мислим да сам успешно савладала све кораке, требало би ми још искуства да бих цео процес обавила самостално. Тајна је у осећају који се само искуством и вежбом стиче. До сада су се овим послом бавили само мушкарци, а сада се први пут жене обучавају“, открива нам наша саговорница.

Она каже да су полазнице током радионице сазнале где и како се налази сировина (земља) за израду црепуља, како се припрема и у којој размери меша. „Поступак сједињавања се ради босим ногама у претходно припремљеној рупи (калник). Постоји посебна техника вађења припремљене смесе, коју мајстор Воја зове ‘клискање’. Када смеса одстоји, ручно се обликује тачно прецизираним следом покрета. Тек тада смеса наликује на црепуљу“, сазнајемо од Ане процес израде. Црепуља је посуда од глине која се израђује искључиво ручно по традиционалном рецепту, без помоћи грнчарског витла или других машина и користи се за печење хлеба, пецива и кување јела. Црепуља се прави од природних материјала и носи ознаку еколошког производа. Ражањско црепуљарство је нематеријално културно наслеђе, уписано у Национални регистар под бројем 47.

Како нам је Ана објаснила, претече црепуља се суше на ваздуху извесно време у зависности од температуре, а онда се импровизованим алатом оструже вишак масе, како би се црепуља обликовала. „Затим се ‘калаишу’ тј. премазују водом и ‘струганком’, како би се црепуља умаснила и рупице и неравнине попуниле и углачале. ‘Зарезојлом’ (још једна примитивна алатка) се урезује жљеб, где ће касније доћи жица која служи да додатно учврсти црепуљу. Тако обрађене црепуље се слажу на мотке и диме се, а после тога се слажу у фуруну, где се прекривају дрвима и пале. Када се изваде из пепела, подвезују се жицом и тек тада је цео процес готов. Али, да ли је смеса добро умешена? Када су црепуље спремне за стругање? Колико дуго их димити?“ Како Ана каже, то су мале тајне заната које жене из задруге морају да савладају како би се ражањско црепуљарство сачувало.

Ана се одлучила за обуку првенствено да би стекла нова знања и вештине, зарадила новац, али и да својим примером охрабри још жена да се прикључе. „Најбитније, да својој ћерки покажем да и у малим срединама можеш бити јака жена, жељна знања, која чува традицију краја у којем живи“, сматра наша саговорница.

Она задругу види као решење проблема везаних за прераду пољопривредних производа са газдинства, отклањање неизвесности у погледу запошљавања и остваривања сигурних прихода. Каже да је свесна да је пред њом дуг пут док сви планови и жеље дођу на своје место, али наглашава да је сигурна да се трудом и радом, учењем и залагањем може стићи до циља.

Општина Ражањ препознала је значај прве женске задруге и из тог разлога је доделила простор за потребе опремања будућег производног погона. Пољопривредно-социјална задруга ће омогућити женама да превазиђу јаз између нове законске регулативе која захтева пооштовање прописа везаних за безбедност хране и потребе жена да превазиђу сезоничност своје сировинске базе и да прерадом у оквиру задруге, у контролисаним условима, добију готове производе (џемове, слатка, туршију) чијом продајом на локалном и националном тржишту могу да остваре приходе за себе и своју породицу. Ражањке се надају да ће им и држава и спонзори пружити подршку како би оствариле мисију и циљ – економско и социјално оснаживање жена на селу.

Бројна искуства и многа истраживања указују да је пракса психосоцијалне подршке женама и њихово оснаживање у преузимању контроле над сопственим животом од непроцењивог значаја. Отварањем нових тржишних и радних могућности за жене које живе на селу унапређује се економски и социјални живот у локалној заједници и подстиче се остваривање родних права и родне равноправности. Стицање нових вештина значајно је за економско оснаживање, превазилажење тешкоћа везаних за сиромаштво и подстицајно је за развијање социјалне мреже и комуникација. У овим оквирима жене развијају свест о својим потенцијалима и компетенцијама и постају активни покретачи и сопственог и друштвеног живота у руралним заједницама.


Ова успешна прича настала је у оквиру пројекта „Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање – Јаке жене“, који спроводи Општина Ражањ у сарадњи са удружењима грађана „Етно конац“ и „Сунчев зрак“, и са Туристичком организацијом општине Ражањ у оквиру Програма локалних иницијатива за социјално укључивање и смањење сиромаштва – Подршка развоју иновативних модела за социјално укључивање ЛИП 2, којим координира Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије (СИПРУ) уз подршку Владе Швајцарске.

Извор

Поделите:

Similar Posts

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *